Znate li da postoji rečnik osećanja?
Osećanja ima bezbroj, recimo:
Ljutnja, uznemirenost, dosada, hrabrost, mir, sigurnost, zbunjenost, odlučnost, razočaranost, obeshrabrenost, posramljenost, energičnost, zavist, uzbuđenje, bes, zahvalnost, mrzovolja, krivica, sreća, pun nade, ljubomora, usamljenost, uvređenost, ponos, tuga, uplašenost, stidljivost, iznenađen, zamišljen, umoran, neizvestan i zabrinut.
Zašto je važno da imenujemo osećanja?
Zato što nam je imenovano osećanje – pola rešenja našeg problema.
U uslovima sadašnje neizvesne zdravstvene situacije jako je teško zadržati mir, veru u pozitivan ishod i osećaj sigurnosti da će bolest zaobići nas i naše najmilije.
Da li je činjenica “ugroženost zdravlja“ postavljena kao jedan od potencijalnih pretnji u okviru razvojnih planova u popularnoj SWOT analizi bilo koje škole ili vrtića pre nekoliko godina?
Ne verujem…
Sve se desilo tako iznenadno gde se od nas, u svetu obrazovanja i vaspitanja kao i u svetu roditeljstva, zahtevala “brza evakuacija svih potencijalnih znanja, veština i hitno prestrojavanje“ (čitaj: brzo prilagođavanje na mogućnost školovanja na daljinu i zaključanost kod kuće).
Prošlo je već dosta vremena da bismo se prilagodili i procenili kakvi su nam kapacitet da se borimo sa izazovima. Vakcina je pronađena, a da li je porodica pronašla za svoje dete adekvatno rešenje za očuvanje mentalnog zdravlja, ili kratko rečeno, da li se uspešno vakcinišemo protiv neprijatnih osećanja koje nam je pandemija donela?
Da li dovoljno pričamo o tome?
Osećanje koje dominira u ovom slučaju je ZABRINUTOST.
Svakog od nas nešto brine. Nekoga brine da li će se dobro prilagoditi novoj sredini, nekoga brine kako će izgledati na maturi, neko se brine da ostane sam kod kuće, ali ovih godina, gotovo svakoga je brinulo da li će se razboleti.
One porodice koje su već radile na svom mentalnom zdravlju uspešno su primenila svoja već postojeća znanja: negovanje pozitivnog pogleda na svet, negovanje zahvalnosti, afirmacije, negovanje samopouzdanja, otpornost na negativne misli i kritičko sagledavanje neprijatnih i negativnih informacija koje su nas obasipali sa svih strana, naročito od strane različitih medija.
Kada zabrinutost predstavlja problem i kako prepoznajemo da dominira kod dece?
Ukoliko primetite da vam se deca ponašaju: nezainteresovano, neangažovano, agresivno, neusklađeno sa svojim mentalnim i emocionalnim kapacitetima, kada uvidite da imaju problem u komunikaciji poput drskosti, ignorisanja ili promenu u ponašanju u vidu: povučenosti, plačljivosti, preterene brige, napade panike, intenzivne strahove i sl. Onda je vreme za reakcijom i osvešćivanjem.
Konkretno, KADA prepoznajemo da zabrinutost dominira kod naše dece i kada je vreme da primenimo neke nove obrasce ponašanja u porodici?
Onda kada se dete:
- Fokusira samo na negativno: U svakoj situaciji vidim samo ono loše, recimo: Danas ima 1000 zaraženih, sutra će biti još gore.
- Bavi „pogrešnim čitanjem“ tuđih misli: Znam da nam preti katastrofa, oni nam skrivaju informacije koje predskazuju našu naravno, lošu budućnost.
- Preplavi nerealnim očekivanjima: Trebalo bi da budemo potpuno savršeni ili u ovoj sitaciji – trebalo bi da imamo savršen imunitet kako nas ne bi ni jedna bolest zadesila.
Kako pomoći zabrinutom detetu?
- Kada prepoznate takve misli kod svog deteta, pokušajte da o tim mislima razmislite. Obratite pažnju kako provodi dan, sa kim se druži i koje sadržaje „upija“, kao i šta bi mogao biti uzrok takvih misli i takvog ponašanja.
- Porazgovarajte sa detetom , otvoreno i smireno. Povežite se sa njima.
- Ukoliko VI ne možete da savladate svoju zabrinutost, potražite pomoć stručnjaka: pedagoga, psihologa ili pak dobrog prijatelja. Ne zaboravite: sva neprijatna osećanja su prolazna i ne treba ih se stideti već ih savladati.
- Naučite sebe, a onda i svoje dete prostom tehnikom – tehnikom zahvalnosti. Biti zahvalan na svakom novom danu, novom iskustvu i ceniti svaki lep, prijatan trenutak.
- Postavljajte fokus na pozitivnim stvarima, zapravo činjenicama: Da, danas je novih 100 ljudi zaraženo virusom, ali je 150 danas izlečeno.
- Koliko god je moguće – sklanjajte decu od medija i svakodnevnih vesti koje su negativne, zabrinjavajuće i stresne!
- Provodite kvalitetno vreme napolju, u prirodi.
- Bavite se sportom.
- Budite hrabri – nemojte da dozvolite da vas uplaše jer svaka bolest, svaki izazov se može prebroditi jer smo naučili kako da se suočimo sa strahom!
- Koristite afirmacije – bavite se pozitivnim sugestijama, poput: “Ja sam srećan/a i opušten/a“, “Umem da izađem na kraj sa izazovima’‘, “Ozdraviću kao i uvek do sada“, “Mogu ovo da prebrodim“. Ova tehnika nam pomaže da steknemo snažan i pozitivan stav prema životu koji je neophodan za uspeh, dobro zdravlje i uspešno vaspitanje.
- Koliko god je moguće, klonite se negativnih misli i negujte pozitivan stav prema životu.
Za roditelje koji žele dublje analizirati tehnike prevazilaženja stresa, anksioznosti i straha kod svoje dece, toplo preporučujem knjigu:
– „Ne brini, opusti se!“ (Vodič za prevazilaženje anksioznosti) – Popi O’Nil