Pažnja nam omogućava da se usredsredimo na važne detalje. Na nivo pažnje mogu uticati brojni faktori kao što su motivacija, inteligencija, uzrast, nivo samopouzdanja, iskustvo koje dete ima i sl. Koliko je pažnja naročito značajna za razvoj i učenje dece uverila sam se na ličnom primeru.
Pre godinu dana, moj sin dolazi iz škole sa dvojkom iz matematike. To je za mene, kao nekog ko radi u obrazovanju i posvećen je znanju, bilo veliko razočaranje. Krivila sam sebe zbog toga. Narednih dana radila sam matematiku svakodnevno sa sinom. Sećam se, tada su obrađivali oblast razlomaka.
Satima sam sedela sa njim i crtala grafikone, šeme, pisala, objašnjavala, a on je samo izgubljeno gledao kao da govorim latinski. Na sledećem testu je dobio trojku. Meni, kao ambicioznoj mami, ni to nije bilo dovoljno. Želela sam da ima najmanje četvorku iz matematike.
Defintivno, način rada i pristup koji sam imala bili su pogrešni. Videla sam da matematika nije toliki problem koliko nedostatak pažnje kod deteta. Kao da su mu misli zakupirane nečim drugim i da to što ja govorim ne dopire do njega. Verovatno se isto došavalo i u školi.
Razgovorala sam sa učiteljicom i pedagogom i došli smo do zaključka da nije problem u matematici nego u pažnji i koncentaciji i da je to posledica prevelikog igranja igrica. Trebalo je nešto učiniti povodom toga. Pretražujući internet, saznala sam da postoje odlični programi za to.
Pronašla sam privatnu školu koja se time bavi i upisala ga. Paralelno sa obukama dece, u školi su išla i edukativna predvanja za roditelje. Svakog petka od 19 do 21 sati bili smo na radionicama.
Na ovim predavanjima roditelje su učili kako da osmisle i kreiraju igrice za misaone aktivnosti dece. Učili su nas kako i kada da te igrice sprovedemo sa decom. Kako da se postave granice, posebno kada su video igrice u pitanju. Tada sam saznala da je igrica „Kaladont“ koju smo svi igrali kao deca višestruko korisna.
Počela sam da osmišljam i izrađujem ove igrice ne samo da bi radila sa sinom nego i za potrebe nastave. Uvidela sam da kratke misaone igrice mogu da budu odličan način za uvodni ili završni deo časa i pokretanje kritičkog razmišljanja učenika.
Ovom prilikom bih sa vama podelila nekoliko primera:
Nastavi niz
Izgovaranjem reči koja počinje poslednjim slovom prethodne reči. Jedno dete izgvori neku reč, drugo kaže reč koja počinje zadnjim slovom prethodne reči. Igra se završava tako što ispadnu deca koja pogreše, a pobednik je ono dete koje poslednji ostane u igri. Primer: demokratija – anarhija – akt – tolerancija – autonomno itd.
Ovakve aktivnosti podstiču koncentarciju i pažnju, a što se češće igra efekti su sve bolji. U početku može biti teško da se dete navikne na ovakav način razmišljanja. Zato je potrebno dodatno ga ohrabriti, a ne hvaliti i nikako ne odustajati. Rečenicu kojom bi dodatno ohrabrili dete može glasiti na primer ovako:
„Veoma si se trudio, sigurno si ponosan na sebe.“
Igra kaladont
Jedno dete kaže neku reč, drugo mora reći reč koja počinje sa zadnja dva slova prethodne reči. Igra se završava kada neko kaže reč na koju se niz ne može nastaviti (studeNT) jer nema reči koja počinje slovima NT. Takođe, reč se ne sme završiti na KA jer vam drugi igrač može reći kaladont i time postane pobednik. Pobednik osvaja 1 bod i započinje novi krug sa novom rečju.
Verbalne aktivnosti, kao što je igra kaladont podstiču, pažnju, dečiju maštu, proširuju rečnik i pomažu detetu da pravilno nauči da izgovara glasove.
Protokol
Zameni 4 slova u reči PROTOKOL tako da dobiješ naziv jedne životinje (KROKODIL).
Ova igra reči premeštanjem slova je način da se podstakne misaona aktivnost i kreativnost kod dece.
Geografija
Zameni slog u reči BUKA tako da dobiješ reč koja se odnosi na jedan geografski pojam (REKA).
Igre reči su odličan način da se podstakne kreativnost dece.
Zagonetka
Koja zagonetna reč se krije u rečenici:
Ona nema šta da zamisli.
Postavljanje pitanja i zagonetki koja podstiču maštu i kreativno razmišljanje dece, dobar su način da podstaknete dete da izraze svoje ideje i shvatanja i pokažete mu da su njegove ideje važne, čime direktno razvijate samopouzdanja deteta.
Svako veče pred spavanje, ove jednostavne igrice igrala sam sa sinom. Već nakon mesec dana rezultati su bili očigledni, ne samo u ocenama nego i u znanju. Shvatila sam da mnogo toga zavisi od nas roditelja i ukoliko želimo da pomognemo svom detetu nephodno je da se i sami edukujemo i radimo na sebi.
Učenici su na času takođe rado prihvatali ovakav način rada i kada bi čas počinjala na uobičajen način, kao ranije, sami bi tražili neku misaonu igricu makar za kraj časa. Školski sistem očekuje da sva deca uče na isti način, istom brzinom, u isto vreme, ne uvažavajući različite stilove učenja, potrebe, talente, interesovanja, snove.
Ukoliko se učenik ne uklapa u šablon dolazi do problema. Kroz priče, metafore, životne primere, praktične vežbe, razne igre, kvizove, crtanje, brojne izazove, deca nesvesno razmišljaju o svojim kvalitetima i sposobnostima, otključavaju sopstvene resurse iznutra. Uočavaju nove mogućnosti i šanse za sebe. Uče brže i efikasnije.
Tekst je napisala Nataša Jankuloski, autor seminara Digitalni marketing u ekonomiji, ugostiteljstvu i turizmu i Grupni rad i interdisciplinarnost