(ne čitaj „razmaženo“)
Da li su vam poznate situacije u porodici kada vam dete zahteva nešto „drugačije“ ili se ne „ponaša kao sva ostala deca“?
Evo nekih situacija gde će se neko od vas kao roditelj pronaći:
- Krenuli ste u prodavnicu povrća i voća, a vaše dete naprasno zahteva da se vratite kući jer mu ne prija miris u piljari ili ne prija dodirivanje „gnjecavog“ voća i povrća?
- Vozite se autom, a dete ni po koju cenu ne želi da imate okačenu mirisnu jelkicu na retrovizoru jer se jelkica „klati“?
- Pitate svoje dete da li bi radije u šetnju ili na tobogan, a onda čekate „čitavu večnost“ da vam odgovori… Premišlja se i neodlučno je.
- Žarko želi da se igra u dvorištu, ali mu smeta škripa ljuljaški i taj zvuk ga uznemirava. Nekada nosite sa sobom čak i ulje kojim ćete podmazati ljuljaške kako bi se i vaše dete nesmetano ljuljalo, a u sebi mislite: „Da li sa mnom nešto nije u redu. Dokle sam došla sa udovoljavanjem…?“
Iskreno, mogla bih da navedem još puno sličnih situacija koje bi možda naši roditelji, a tek bake i deke to nazvali jednim prostim imenom – razmaženost.
Da li je taj pridev ili ta imenica zaista odlika te dece – naše dece?
Naravno da nije …
Ja sam jedna od tih majki koja i dan danas sklanja „ljuljajuće“ priveske iz auta, ne idem na mesta na kojima su svetleće, neonske reklame i slično. Neke situacije sam čula od drugih majki koje su me samo osnažile da nastavim da istražujem kroz moju praksu nešto više o „takvoj“ deci.
Krenimo redom.
Ako nije razmaženo dete, šta se onda dešava?
U pitanju je visoka senzitivnost ili preosetljivost u kognitivnoj, odnosno možda više u emocionalnoj sferi.
Hajde da rasvetlimo situaciju činjenicama:
- Mozak visoko senzitivnih osoba ima aktivniju insulu (deo mozga koji pomaže u boljoj percepciji i povećava samosvest). Te osobe su predodređene da prvo zastanu, razmisle, posmatraju pre nego što se u nešto uključe. Jednom rečju, duboko promišljaju o svemu.
- Visoko senzitivne (VS) osobe primećuju više detalja u svom okruženju i na njih u mnogo većoj meri utiču kako materijalni, spoljašnji impulsi, tako i socijalni kontakti i stimulansi.
- Rezultati istraživanja moždanih aktivnosti VS osoba pokazuju veći stepen aktivnosti neuronskih ogledala (jedan poseban tip neurona) koji je odgovoran za osećanje empatije. VS osobe, prijatne i neprijatne emocije doživljavaju znatno intenzivnije nego osobe koje to nisu.
- Na njih veoma utiču intenzivni senzorni stimulansi kao što su jako svetlo, glasni zvuci, škripa stolica, grubi materijali, neprijatni mirisi.
Pitanje glasi: Šta raditi kada imate dete koje je visokosenzitivno?
- Osnažite ih, ali ih najpre razumite i prihvatite.
- Oni su senzitivni, ali često uz to jako kreativni i inventivni – iskoristite te njihove prednosti.
- Ne trudite se da ih upoređujete sa drugom decom – to nikako! Nadam se da vam je sada jasnije da nemate razmaženo nego osetljivije dete. 🙂
- Vaše dete će možda češće biti, naizgled, ali i istinski u strahu, anksioznosti, možda i preplavljeno emocijama, teže će se odvajati od vas ili će se teže uklapati u novu sredinu, ali ne odustajte.
- Omogućite mu da ispolji svoje emocije, dozvolite mu da prihvati sebe i naučite kako da mu pomognete. Ako bolje primetite, ono već instiktivno ima svoje mehanizme odbrane i trenutke „odmora“.
- Omogućite mu deo dana i deo prostora gde će ono „puniti svoje baterije“ odnosno gde će biti samo sa sobom u svom okruženju – u miru i tišini (uz prijatnu muziku, uz rad rukama koje će ga smirivati ili uz svog kućnog ljubimca).
- Ne osuđujte ga.
- Kreirajte dan po strukturi i stvarajte pozitivnu energiju jer se kod njih negativna emocija intezivno javlja ali ne zaboravite – tako je i sa poztivnim emocijama – vaše dete kao takvo ume zaista da diše punim plućima!
- I još nešto, ukoliko vaše dete ide u školu ili vrtić, nije na odmet da upoznate odeljenjskog starešinu ili vaspitača sa odlikama VS osoba – edukacije nikada dosta!
Za dodatne informacije i nešto više o ovoj temi možete pročitaiti u knjigama poput:
Ili pitajte u komentaru.