Upoznajte naše autore
Još od detinjstva sam jasno znala da želim da se bavim decom i – na posredan ili neposredan način – to i radim većinu svog života, na svoju veliku radost.
Za bavljenje decom me kvalifikuje:
- stečeno formalno psihološko obrazovanje
- brojne obuke iz oblasti psihološkog savetovanja, komunikacije, rada sa osetljivim grupama i sl.
- iskustvo rada sa decom žrtvama nasilja u okviru nevladinog sektora
- dvanaestogodišnje radno iskustvo u oblasti prosvete
- lično roditeljsko iskustvo tj. čast da odgajam dve ćerke (tinejdžerskog i ranog školskog uzrasta)
“Odrasle osobe nikada ništa ne shvataju same, a decu zamara da im stalno daju objašnjenja. … Takvi su oni. Ne treba im zameriti. Deca treba da budu veoma popustljiva prema odraslim osobama.”
Mali princ – Antoan de Sent Egziperi
Da, nama odraslima je često potrebno puno truda i dobre volje da razumemo decu. Ponekad nam je u tome potrebna i podrška. U roditeljstvu je uvek više otvorenih pitanja nego odgovora, a i odgovora je toliko raznovrsnih, ponekad protivrečnih, da nam je zaista jako teško da rešavamo nedoumice koje nas muče i izlazimo na kraj sa izazovnim situacijama.
Ukoliko svojim razmatranjima i smernicama mogu makar donekle da doprinesem da bar jedan roditelj kroz izazove roditeljstva “pliva” radosniji, ispunjeniji, pripremljeniji, usklađeniji sa detetom – to je za mene i više nego dovoljan razlog da budem deo ovoga.
Osim toga, uvek se radujem razmeni iskustava sa drugim roditeljima, te prilikama da i na profesionalnom i ličnom nivou, dalje učim.
Zaposlena sam kao vaspitač u predškolskoj ustanovi u Subotici. Nakon zavšrenog Pedagoškog fakulteta i stečenog zvanja Predškolski vaspitač, završavam master studije na istom fakultetu i stičem zvanje Master vaspitač.
Oblast kojom sam se bavila na master studijama je savremena metodika razvoja govora i to je, inače, sfera mog interesovanja kojoj sam posvetila mnoga istraživanja tokom svog praktičnog rada u vrtiću.
Rezultate svog rada i primere dobre prakse sam predstavila na mnogim stručnim skupovima. Radeći sa decom u vrtiću akcenat stavljam na posmatranje dece jer smatram da se uočavanjem njihovih interesovanja mogu otkriti načini koji usmeravaju rad vaspitača.
Vodim računa da istaknem jake strane dece i da budem njihov partner u učenju i time doprinosim njihovom samopuzdanju, razvoju i dobrobiti. Radeći na ovaj način rodila se ideja o stvaranju obuka koje bi bile namenjene vaspitačima. U početku su to bile neposredne obuke stručnog usavršavanja, a kasnije sam postala saradnik OKC –a gde imam ulogu autora i moderatora obuka stručnog usavršavanja koje su prošli mnogi vaspitači, psiholozi, pedagozi, medicinske sestre – vaspitači…
Posedujem i najvažniju životnu ulogu. Mama sam devetogodišnje devojčice koja pohađa drugi razred osnovne škole. Ona je bila predškolac u vreme početka epidemije kovida. Jedno vreme u vrtićima je bio obustavljen rad, organizovana je onlajn saradnja sa vaspitačima.
Tada sam, kroz sopstveno iskustvo zaključila koliko je značajna uloga roditelja u pripremi dece za školu koja nije usmerena samo na sticanje znanja i veština koji su važni za dete nego na osnaživanje deteta u vezi sa socijalizacijom, emocijama, radnim navikama. Shvatila sam da je podrška u ovoj situaciji veoma važna za roditelje i obuka „Roditelji i deca u pripremi za školu“ je nastala kao rezultat tog saznanja i zaključka.
Rođena sam u Zaječaru, živim u Boru, leta provodim u Kladovu. Svakako sam neraskidivo vezana za istočne predele naše zemlje.
Završila Filozofski fakultet u Beogradu 2010. godine, kada sam i stekla zvanje diplomirani pedagog.
U praksi sam od februara 2011. godine, prvo kao pedagog – volonter i nastavnik Građanskog vaspitanja u OŠ “Dušan Radović“ u Boru. Od maja 2013. radim na mestu stručnog saradnika – pedagoga u OŠ “Stanoje Miljković“ u Brestovcu.
Saradnik Obrazovnog kreativnog centra sam postala maja 2014. godine (i do danas ostala), gde sam moderator i realizator seminara:
Septembra 2016. uspešno završila četvorogodišnju edukaciju i postala Sistemski porodični psihoterapeut i od tog dana sam u privatnoj praksi sa klijentima (nosilac evropskog sertifikata za psihoterapiju).
O roditeljskim dilemama, strahovima, problemima slušam od prvog radnog dana, ali ih od 2017. godine i sama osećam i živim. Priznajem, procesi rešavanja problema sa kojima se mi kao roditelji susrećemo znaju dugo da traju, crpe energiju, podstiču na razmišljanja, preispitivanja, na kreativnost i na kraju dovode do neverovatnog osećaja uspeha i ponosa.
Projekat Roditeljske priče je odličan virtuelni prostor za razmenu iskustva, dobijanje novih ideja, sticanje znanja i veština, razvijanje roditeljskih kapaciteta, zato predlažem da ga iskoristimo na prvi način.
Majka četvorogodišnje devojčice Lare <3, supruga, ćerka, sestra, prijateljica, koleginica…
Rođena sam u Loznici, živim u Malom Zvorniku, hemijski fakultet završila na PMF-u u Beogradu, a master studije u Kragujevcu. Danas predajem hemiju u gimnaziji u Malom Zvorniku, koju sam i sama pohađala. Možda je to jedan od mojih pokretača i razloga da se borim za učenike i njihove uslove za učenje i napredovanje. U školi sam predsednik stručnog veća za hemiju i biologiju, a od 2021.godine i saradnik u Regionalnom Inovacionom Startap Centru u Malom Zvorniku. Redovno organizujemo predavanja i radionice za naše učenike u saradnji sa univerzitetskim profesorima. U OKC-u sam počela sa radom od kraja 2020.godine, kao autor i realizator seminara “Eksperimenti u nastavi”, kroz koji sam ukazala na značaj eksperimentalnog rada u školi i važnost prirodnih nauka.
Seminar sam obogatila brojnim snimcima i sadržajima, kako bi učesnicima bilo zanimljivo i korisno za dalji rad i napredovanje sa svojim učenicima.
“Dete je nemoguće pravilno vaspitati ako oni koji ga okružuju nisu dobro vaspitani.”
Robert Oven
Moja saradnja sa školskim psihologom od samog početka mog rada u školi je odlična. Posle škole, kući me čekaju dva dečaka nemirnog duha, koji vole da ispituju o svemu i svačemu. Naravno, dešava se u svakoj porodici da su roditelji preumorni od napornog dana i da nije ni malo lako ispuniti sve dečije prohteve, odgovoriti na svako njihovo pitanje. Kroz situacije sa svojom decom, decom u školi i edukacije, dobila sam odgovore na brojna pitanja vezana za pravilno vaspitanje dece.
I evo me sada ovde – u projektu vezanom za roditeljstvo i rešavanje problema lošeg uspeha. Najteži ali i najvažniji zadatak koji roditelji mogu dobiti je vaspitanje dece. Može nam se učiniti da sve znamo, da smo spremni za roditeljstvo ali često osećaj vara i ne uspevamo da pronađemo izlaz iz situacije. Ako hoćete da vaspitate svoje dete na pravilan način, ovo je idealno mesto za vas.
Da li dete može poboljšati svoj uspeh bez galame i kažnjavanja? Odgovor je potvrdan. A na koji način? To ćemo vam objasniti na obuci, korak po korak.
Inspirisana za nova saznanja o životu, o svemu, a najviše o detetu koje je u svima nama.
Već 23 godina radim kao pedagog u osnovnoj školi, ali nosim i prelepa iskustva kao nastavnica građanskog vaspitanja. Uporedo, sada već desetak godina, radim kao autor i moderator OKC seminara:
- “Dobra priprema za čas – uspešan čas“
- “Savladavanje mekih veština u relaciji nastavnik – učenik – dete unutar ustanova.“
Nakon samostalno osmišljenog ciklusa radionica za decu predškolskog uzrasta, nastao je program “Kids Time“ koji sam realizovala i vodila u okviru psihoterapijskog savetovališta “In Balance 030“ centra. Tada su nastale i serije sati edukacijskog rada sa roditeljima u oblasti podsticaja emocionalne i socijalne zrelosti svoje dece, a jačanje njihovih roditeljskih kompetencija.
Delić tog iskustva prenosim kroz stranicu ‘‘Kids and Soul savetovalište“ :
Moje znanje o vaspitanju proističe iz realnih priča koje sam iskustveno doživela kroz svoju decu, ali i kroz dečije i roditeljske sudbine sa kojima sam bila u kontaktu. Prosto savetovanje roditelja ne postoji – postoje samo autentične porodice, njihove priče i adekvatan pristup.
Svi odgovori su već u nama ali da bismo ih uspeli pronaći, moramo se najpre pozabaviti sobom, svojim ličnim, duhovnim i emocionalnim razvojem.
Kroz ovaj blog i obuke, želim da doprem i do vas, da vas podsetim da se razvoj roditeljstva razvija sinergijom i posvećivanjem ali i nekim novim saznanjima i veštinama – jer naša deca to zaslužuju.
Rođen sam u Prokuplju, odrastao u Žitorađi, gde i danas živim i radim. Srednju ekonomsku školu završio sam u Kuršumliji, Ekonomski fakultet u Nišu i stekao zvanje diplomirani ekonomista.
U školsku klupu kao i svi ostali ušao sa sedam godina i iz nje praktično nisam nikada ni izašao (samo sam iz klupe prešao za katedru). Petnaest godina radnog staža je iza mene, prosvetu sam video i sagledao iz svih uglova i trudim se da iz svog rada izbacim sve ono što je u postupcima mojih nastavnika meni nekada smetalo kao učeniku, a da sve one dobre stvari koje sam video i naučio primenim, dodatno usavršim i unapredim.
U OKC-u od 2020. godine, autor sam i realizator seminara:
kroz koji pokušavam da istaknem neophodnost primene jedne nove paradigme i jednog novog pristupa obrazovanju.
Svestan sam toga da čitavog života moramo da učimo i da usavršavamo svoja znanja kako bismo išli u korak sa vremenom i mogli da pratimo promene koje su veoma brze i dinamične.
Ovo je neophodno zbog posla kojim se bavimo – jednostavno, današnje generacije su takve: ako im predavanja nisu zanimljiva, ako ne nađete načine da privučete njihovu pažnju, jednostavno, neće vas ni slušati, stvoriće odbojnost prema predmetu, a rezultati će naravno izostati.
Kao roditelji, moramo da imamo još šire znanje – bolje da ja umem da odgovorim svojoj deci na mnoga pitanja koja mi svakodnevno postavljaju, nego da odgovore traže od nekog drugog.
Kroz Roditeljsku priču pokušaću da predstavim neko svoje viđenje pojedinih aktuelnih tema iz domena obrazovanja i vaspitanja. Pokušaću da neka svoja iskustva iz učionice, prakse, kao i iz vaspitanja svoje dece podelim sa vama.
Svi se mi nalazimo na istom putu – i roditelji i nastavnici, a ovo je jedan od načina za sigurniji korak putevima obrazovanja i vaspitanja dece.