Svakom od nas se desilo da ponekad dobije jedinicu (ako niste nikada dobili jedinicu, propustili ste mnogo toga u životu). E, sada je problem što se to desilo vašem detetu. Hajde da vidimo šta možemo da uradimo i kako da pomognemo detetu da se zauvek reši jedinica (do neke nove jedinice (: ).
Možda se u vašoj kući dogodila neka od situacija koje su opisane u nastavku:
Situacija 1: Dete je došlo kući, utučeno je, neraspoloženo i ubrzo saznajete da je razlog neraspoloženja negativna ocena.
Situacija 2: U detetovom rancu ili kada ste slučajno sklanjali knjige sa stola ispala je kontrolna vežba, pogledali ste i imate šta da vidite – nedovoljan 1.
Situacija 3: Na roditeljskom sastanku, razredni starešina deli ocene na tromesečju i vidite da vaše dete ima par nedovoljnih ocena za koje uopšte niste imali pojma da postoje.
Gore navedene situacije su svakodnevna pojava, jednostavno – dešavaju se. Dok je škole, postojaće i nedovoljne ocene i deca će ih dobijati, neka ređe, neka češće. Jednostavno gde god postoji neki rad i ocenjivanje tog rada, ponekad će postojati i postignuća koja nisu zadovoljavajuća i nisu na nivou očekivanog.
Sve ove situacije nisu nimalo prijatne – ni za nas roditelje, ni za decu, a verujte i nastavnici ne vole da daju jedinice. Svaki nastavnik sanja da će u nekom odeljenju imati prosečnu ocenu 5.00 – verujte, tada bi bio najsrećniji.
Kako rešiti ovaj problem – niko ih ne želi, a ove strašne jedinice su često tu, u našem domu? Kako da pokušamo da ih se otarasimo?
Ključ rešenja ovog problema je u empatiji, toj čarobnoj reči koja je u osnovnim i srednjim školama u Danskoj postala obavezan nastavni predmet, a u današnje vreme nam je preko potrebna – sposobnosti da se stavimo u ulogu nekog drugog i da pokušamo da proživimo i shvatimo ono što ta osoba u datom trenutku proživljava.
U ovom slučaju ovaj zadatak nije nimalo težak – setite se, i mi smo bili deca, i mi smo dobijali jedinice (neko ređe, a neko češće) i šta nam fali – živi smo, zdravi, odrasli i u nekoj meri ostvareni ljudi.
Pre nego što analiziramo jedinicu koju je donelo naše dete, setimo se neke tamo jedinice koju smo mi, nekada davno dobili. Kako smo se tada osećali? Pa baš onako kako se naše dete oseća sada!
Dete koje je dobilo jedinicu sigurno nije srećno zbog toga – potišteno je, razočarano, možda se oseća i manje vrednim, sumnja u svoje sposobnosti, jednostavno nije srećno zbog toga.
Vratimo se na naše situacije sa početka teksta – ako je situacija 1 u pitanju, to je najmanje strašno, dete vam je reklo zašto je utučeno, otkrilo vam je razlog. Ako su situacije 2 i 3 u pitanju, dete je prećutalo – nije reklo za lošu ocenu, a razlozi za to mogu biti brojni.
Hajde da pokušamo da definišemo jedinicu?
Šta je to jedinica? Broj? Ocena na parčetu papira ili ukucana u ovaj moderan es dnevnik? Mera vrednosti deteta? Određenje života deteta u budućnosti?
Ne! Jedinica je mera postignuća učenika, u nekom trenutku, na osnovu samo nekih pitanja iz gradiva, možda na testu, data na ispitivanju koje je trajalo 5 do 10 minuta i tu jedinicu je dao nastavnik – čovek koji ima i tu ulogu da procenjuje i meri napredak učenika i koji je samo čovek baš kao i vi.
Jedinica je trenutak u kojem je data, splet mnogih okolnosti – znanja, sreće (pitanja koja su učeniku postavljena), utiska nastavnika, odeljenja u kojem se dete nalazi i mnogih drugih faktora. Da je neki od ovih faktora promenjen, možda jedinice i ne bi bilo. Možda je nastavnik tog trenutka pogodio baš ona pitanja koja učenik nije znao – da su postavljena druga pitanja i učinak bi bio drugačiji.
Jedinica je tu – valja sa njom nešto uraditi. Razgovarajte sa detetom, pričajte otvoreno o svemu. Slušajte šta vam dete priča, možda ćete otkriti još nešto što je veoma bitno – možda je tog dana još petnaest učenika dobilo jedinice, ko zna, moguće je. Nemojte kritikovati, vi ste uzor svojoj deci i dete će postati još utučenije ukoliko u startu doživi negativnu kritiku ili neku kaznu.
Pokušajte da saznate što više možete – kako je dete dobilo jedinicu, da li je učilo, da li razume gradivo, da li postoji još neki problem koji dovodi do slabijih postignuća u odnosu na očekivana. Budite ona sigurna luka kojoj će dete da pohrli u ovom slučaju.
Kad otkrijete uzorke, naredno što možete uraditi je da napravite plan – kako popraviti ovu jedinicu, sprečiti da se ponovi ili da se u međuvremenu pojavi još neka. Pokušajte da date detetu slobodu i mogućnost da samo napravi plan popravljanja jedinice – na ovaj način dete učimo da od malena rešava samo probleme, da planira i pokuša da realizuje plan.
Ako ovo uspemo da izvedemo, čak je i super to što je dete dobilo jedinicu, naučiće mnogo više pomoću te jedinice i steći će neke osobine koje će mu biti korisne tokom čitavog života. Naučiće da se bori, da smišlja strategiju i da sprovodi tu strategiju.
Najbolje je da plan pretočite u sporazum na parčetu papira – imaće veću snagu i dete će doživeti ozbiljnije taj dogovor. Plan možete staviti na neko vidno mesto u kući, podsećaće vas na dogovoreno i biće tu – prisutan i vidljiv.
Naredno što treba da uradite je da pratite ponašanje deteta u narednim danima i da se starate da dete realizuje svoje obaveze na vreme. Ako gradivo detetu nije jasno, pokušajte i vi da se malo uključite (naravno u skladu sa svojim mogućnostima).
Predočite detetu mogućnost da pomoć potraži i od nastavnika, nastavnici su uvek spremni da saslušaju učenike i da im pruže i dodatnu pomoć pri savladavanju gradiva, to im je na kraju i obaveza.
Ukažite detetu na mogućnost da uči sa nekim od drugova iz odeljenja i da zajedno pokušaju da dođu do boljih postignuća – nekad se u timu lakše radi i postižu se bolji rezultati. Nemojte se libiti da i vi odete u školu i da razgovarate sa nastavnkom, razrednim starešinom, stručnim saradnikom – svi ti ljudi su u školi zbog dece i staraju se da vaša deca iz škole izađu kao obrazovani i dobri ljudi.
Da zaključimo:
- dok je škola, nastavnika i učenika biće i jedinica
- dete pogađa to što je dobilo jedinicu
- nemojte dolivati ulje na vatru, stavite se u ulogu deteta i setite se neke jedinice koju ste vi dobili
- razgovarajte sa detetom, vi ste mu najbolji prijatelj i otkrijte što više uzroka i problema koji su doveli do jedinice
- napravite plan popravljanja jedinice i pratite kako dete realizuje taj plan
- ne ustručavajte se da odete u školu i razgovarate sa razrednim starešinom, nastavnikom ili stručnim saradnikom
- ohrabrite dete da živi sa svojim nesavršenostima i da nakon pada ustane i nastavi da se bori i korača kroz život